Marija Montesori

Marija Montesori je rođena u jednom malom italijanskom gradu 1870. godine. Roditelji su joj bili obrazovani, pa su se trudili da se i njihova ćerka obrazuje i završi dobre škole. Kao devojčica se, sa svojom porodicom, seli u Rim.

U glavnom gradu Italije završava osnovno i srednje obrazovanje. Želja joj je bila da postane lekar. To je, pre svega, izazvalo čuđenje njenih roditelja, a zatim i okoline. Naime, u to vreme je na Univerzitetu u Rimu bilo samo muškaraca koji su studirali medicinu. Zanimanje lekara je bilo nedostupno ženama. Marija je, međutim, bila uporna u svojoj nameri da upiše medicinski fakultet.

Iako je prvi put odbijena, nije odustajala. Završila je odsek za prirodne nauke i posle toga se, bez problema, upisala na studije medicine. Na studijama joj nije bilo lako. Svakodnevno se borila sa podsmehom i predrasudama kolega. Praktičnim vežbama nije mogla da prisustvuje zajedno sa muškim kolegama, pa je morala da ostaje sama po mraku na vežbama.

Uprkos svim problemima, Marija je uspešno položila sve ispite, i 1896. godine postala je prva žena lekar u Italiji.

Ubrzo po završetku studija, Marija Montesori dobija molbu da predstavlja Italiju na Međunarodnom kongresu za prava žena. Na Kongresu je zastupala društvene reforme po kojima žene treba da imaju ista prava kao i muškarci.

Godinu dana nakon što je diplomirala, Montesori je stažirala na psihijatrijskoj klinici Univerziteta u Rimu, gde je radila sa decom ometenom u razvoju.

Baveći se lečenjem ove dece počinje da se interesuje za pedagoški rad. Sve se više zanima za obrazovanje i vaspitanje dece sa posebnim potrebama, te tako pedagogija postaje nauka u kojoj će se kasnije istaći.